Иве вара два дуждева сина 0001    Возила се орманица танка, 0002    Пуна она робља накрцана: 0003    Ормарица дужда од Млетака. 0004    На њој јесу два дуждева сина, 0005    Пак бесиде Сењанину Иви: 0006    »Бора теби, Сењанине Иве! 0007    Све је робље на откупе дошло, 0008    А ти не ћеш, Сењанине Иве, 0009    Дати за се ни сребра, ни злата, 0010    Ситни бисер и драго камење 0011    Него капиш у галији танкој!« 0012    Кад је Иве ричи разумио, 0013    Па је њима тихо бесидио: 0014    »Бора вами, два дуждева сина! 0015    Дајте мени листак књиге биле, 0016    И каламар црна мурећепа, 0017    И од орла једно перце мало; 0018    Писат хоћу милој мајци мојој, 0019    Да се мени већ не нада мајка.« 0020    Кад га чула два дуждева сина, 0021    Дају њему листак књиге биле, 0022    И каламар црна мурећепа, 0023    И од орла једно перце мало, 0024    Па он пише милој мајци својој: 0025    »Ој старице, мила мајко моја, 0026    Не надај се, моја мила мајко, 0027    Не надај се већ у дворе Иви! 0028    Већ те мољу, моја мила мајко, 0029    Да ми седлаш добра коња мога, 0030    Питај ми га билицом пшеницом, 0031    Поји ми га вином и ракијом, 0032    Уздај ми га уздом бисеровом, 0033    Седлај седлом од сухога злата, 0034    Па га пуштај под Лугово равно, 0035    Мога ћу се нагледати коња.« 0036    Кад је мајка ричи разумила, 0037    Питала му добра коња вранца 0038    Питала га билицом пшеницом, 0039    Појила га вином и ракијом, 0040    Уздала га уздом бисеровом, 0041    Седлала га седлашцем од злата, 0042    Па га пушта под Лугово равно. 0043    Игра коњиц као била вила 0044    Гори, доли по Лугову равну, 0045    Гледала га два дуждева сина, 0046    Међу се су они бесидили: 0047    »Мили Боже, на свему ти хвала, 0048    Липа коња на Лугову равну, 0049    Да нам га је у руци имати, 0050    Хиљаду би златних пригорили!« 0051    Па се они за њим затркали 0052    И трчали по литњега данка, 0053    Али коњиц приступит не даде. 0054    Бесиди им из галије Иве: 0055    »Бора вами, два дуждева сина! 0056    Мој је коњић рода господскога, 0057    Дајте мени зелене доламе 0058    У доламам’ џепе са дви стране; 0059    Наспите их и дајте их мени, 0060    Ја ћу поћи до Лугова равна, 0061    Добра ћу вам ухватити коња.« 0062    Дуждеви се приварили синци: 0063    Дају њему зелене доламе. 0064    Иђе Иве из галије танке. 0065    Кад је јунак насрид поља био, 0066    Викну Иве танко, гласовито, 0067    Па је Иву коњиц познавао, 0068    Брже-боље к њему долетио. 0069    Кад се Иве коња добавио, 0070    Он се ђипи коњу на рамена, 0071    По утече, весела му мајка! 0072    Гледала га два дуждева сина, 0073    Руком су се по челу удрили, 0074    Тер су они тихо беседили: 0075    »Није змија змију приварила, 0076    Како нас је Сењанине Иве.«